Razmišljajući o blaženom Alojziju Viktoru (Pobjedniku) okrenuti smo prema herojskom činu ljubavi koji se dogodio u prošlosti, ali smo istodobno okrenuti i prema budućnosti. Ono što smo s Bogom zasadili ili posijali, s Njime ćemo i ubirati. Stoga je naš Blaženik jednom prilikom ovako rekao: “Prvo pravilo, ako želimo vidjeti bolje dane u budućnosti, treba iskazivati poštovanje prema Bogu, koje mu pripada, i to u poniznosti: to je jedini put prema miru.” Tako silno želimo mir, bolje sutra, dobru i sigurnu budućnost. Sve se to može postići, ali ako Bogu dajemo ono što mu i pripada. Što mi katolici danas dajemo Bogu? Možda samo mrvice vremena, možda neke svoje viškove koji mi ionako ne trebaju ili mu možda dajemo – sve?
Cijelu kolumnu možete pročitati u tiskanom izdanju.